Gorčin Stojanović: Na komemoraciji Glogovcu hiljadu ljudi doživjelo je katarzu

Usuđujem se da tvrdim da je taj trenutak na komemoraciji Nebojši Glogovcu u JDP-u jedan od ključnih, možda čak i prelomnih trenutaka za nešto što je šire od pozorišta, pa i kulture. To što se tamo tada desilo nije samo razmena ljubavne i ljudske energije koju nam je Gloša na neki način ostavio u amanet. Te dvadesetominutne ovacije, kolektivni jecaji, uzdasi, to se desilo podno velike Nebojšine fotografije, posle monologa ‘Biti ili ne biti’ iz Hamleta. Tih hiljadu ljudi doživelo je katarzu. Na neki način nas je Glogi dodirnuo, rekao je u intervjuu za novi broj Nedeljnika reditelj Gorčin Stojanović.

On je rekao da je Nebojšin odlazak strašan udarac prirode koji se zove opaka bolest i prelomljen je u ovom slučaju kroz jedan senzibilni duh.

“Zanimljivo je da ovi vlastodržački brabonjci retko umiru od kancera. Izgleda da od kancera umire sve neki dobar svet. Povremeno mi se čini da, kad je reč o toj opakoj bolesti, da su njoj podložniji senzibilni duhovi, nežni ljudi, ljudi koji se samo naizgled lako nose sa okrutnim svetom oko sebe. To ne znači da je neko kriv za konkretnu stvar, i da ne bude zabune, ja imam apsolutno poverenje u medicinu i nauku. Ne govorim o duhovnim, božjim kaznama. Agnostik sam pa mi to nije blisko. Ali, kada je reč o Glogijevoj smrti, tu je jedan veliki duh poklekao pod pritiskom nečega što je priroda kao mera stvari. Strašna mera stvari, moram reći”, rekao je Stojanović.

On je za Nedeljnik govorio o pozorištu, “Korešpondencijama” Borislava Pekića, politici, nacionalizmu, jugonostalgiji i naravno o fudbalu.

Svojevremeno je rekao da srpskom politikom vlada Čiča Gliša, što je bila aluzija na bele listiće iz 2012.

“Nije mene niko razočarao, jer ja nikada nisam ni bio bilo kime očaran. Nisam se ja učio o demokratiji od priučenih srpskih demokrata. A što se tiče animiranja za izlazak na izbore, možda bi trebalo sami sebe da animiramo. Demokratija je i kontrola vlasti. Oni koji hoće u nekom društvu ozbiljno da učestvuju, moraju da razumeju da je neophodno stvaranje kritičkog duha. Nevolja je što ljudi nemaju dovoljno razumevanja za to šta je društvo i da ono nije isto što i poredak ili politički sistem. Oni pre ovih sadašnjih, koje je sa vlasti oterao Čiča Gliša, to su onako pomalo razumevali, pa su davali na kašičicu, jer je u njima čučao neki autoritarni mali đavo. A ovi sad što vladaju, njima nije jasno da uopšte može postojati ta ideja. Od njih se ne može ništa očekivati. Nije rad ustati u pet ujutru. Naročito kad radiš tri posla da bi preživeo – do pet ujutru. To nije rad, nego vojska. Kruta hijerarhija moći i odlučivanja. Izbori su kao kad ideš u Bubanj potok da kupiš automobil. Ne kupuješ auto za koji nema delova. Ne kupuješ auto koji ne može bez kvara da pređe 100 kilometara. To jest – cenzus”, rekao je Gorčin Stojanović.

Šta je sve Gorčin Stojanović rekao o Pekiću, Mihizu, Džaji, Piksiju, Partizanu i Zvezdi, navijačima i zašto žali i za Austrougarskom, a ne samo za Jugoslavijom, možete da čitate u novom broju Nedeljnika, koji je na kioscima od juče, 22. februara.

Izvor: Nedeljnik.rs

Napiši komentar