Mira Otašević u romanu Gorgone gradi piramidu stvaranja, patnje i otpora

Mene pre svega zanima bavljenje raščlanjivanjem zla 20. veka koje se proširilo sve do vremena u kojem danas živimo, kazala je Mira Otašević na predstavljanju njenog romana “Gorgone” u Kulturnom centru Beograda.

U razgovoru o romanu koji se našao u najužem izboru za Ninovu nagradu osim autorke učestvovali su i Vladislava Gordić Petković i Milan Vlajčić. Na stranicama koje ispisuje Mira Otašević prepliću se i sudaraju životopisi pisaca, glumaca, muzičara, slikara, muškaraca, žena, ljubavnika, policajaca, vojnika, dželata, žrtava i ubica, preživelih i mrtvih.

Breht, Bojs, Đango, drugi znani i neznani, stvarni i nestvarni, različitog porekla i jezika, raspeti u vremenu omeđenom svetskim ratovima, onim razornim i onim “hladnim”. Vremenu kojem su se grčevito, bezuspešno opirali, dok se pretvaralo u vrtlog koji ih je sve većom brzinom uvlačio u sebe.

Borili su se umetnošću, prijateljstvima, ljubavima, tajnim, zabranjenim, povlačenjem u senku i emigraciju, stradajući i dobijajući rane i ožiljke strašnog vremena, nabijenog netrpeljivošću i mržnjom.

Sve njih, u gradovima, zemljama fašizma, logorima, odbačene u emigrantskim utočištima, Mira Otašević izvlači iz bezdana zaborava, saosećajući sa svakim od likova o kojima piše, gradeći piramidu stvaranja, patnje, otpora. Otašević je naglasila da je njen metanarativ u stvari holokaust.

“U svom delu se na direktan ili indirektan način bavim holokaustom. Prvi put do sada u knjizi ‘Gorgone’ bavim se nekom vrstom dokumentarizma. Dobar deo knjige se bavi dokumentima jer su mi oni delovali kud i kamo jači od literalnog okvira priče,” kazala je Otašević.

Milan Vlajčić je naglasio da se knjiga Mira Otašević lako čita, a pamti dugo.

“To što Mira radi generalno u svojim knjigama je neka vrsta dramaturške intervencije. Nisam siguran da poštuje sve dokumente do kraja jer su neke biografije date u prvom licu. Roman je sastavljen od tri celine: ‘Rad oslobađa’, ‘Umetnost oslobađa’ i ‘Profit oslobađa’. Rad i umetnost i profit su važne komponente ovoga što živimo danas”, kazao je Vlajčić.

On je dodao da natpis “Rad oslobađa” sugeriše na užase koncentracionih logora na čijim ulazima je to pisalo.

“Osim nacističke ideologije imamo i Staljinovu utopiju. Partije Hitlera i Staljina su se borile za radnike, a nije jasno koja se više ogrešila o radnike”, kazao je Vlajčić.

Vladislava Gordić Petković je napomenula da se vrlo retko u domaćoj prozi nailazi na takvu vrstu ženske solidarnosti kao što je to slučaj u delu Mire Otašević.

“Više nailazimo na slučajeve mizoginije ili primere ženskog samoprezira i samopotcenjivanja. U delu Mire Otašević vidimo žene koje su deo jednog projekta. Sa druge strane kada govorimo o nacizmu ili holokaustu uvek mislimo na žute trake. U knjizi ‘Gorgone’ nailazimo na smeđe i roze troglove koji su ikonografija marginalnih koji treba da budu satrti. Onda se pojavljuje odnos prema migrantima u 21. veku koji predstavlja moćnu iskupiteljsku šansu čovečanstva u 21. veku”, kazala je Gordić Petković.

Izvor: Tanjug

Napiši komentar