Laž od antike do savremenog, postfaktičkog doba

Šta je istina, šta je laž – staro filozofsko pitanje dobija neslućenu aktuelnost u eri socijalnih mreža i digitalnoj kulturi.

Lingvisti i filozofi posvećuju ovoj temi povišenu pažnju. Čovek zna da se u procesu saznanja istini može samo približiti; svesno odstupanje od nje kroz lukavstvo, pretvaranje ili laž biva sankcionisano. Laž ruši božiji poredak stvari u svetu, povređuje poverenje, zloupotrebljava jezik.

Može li čovek da živi uopšte bez laži? Jedan od primera pozitivne percepcije laži nalazi se u Homerovim delima „Ilijada“ i „Odiseja“, u kojima se Odiseju i ljudi i bogovi dive. Platon u dijalogu „Hippias Minor“ veli da je umetnik laži Odisej uverljiviji i znatnijih vrlina no što je to Ahil, kome za laži nedostaje ne samo temperament, već i neophodno samopouzdanje i okretnost. Pored Odiseja imamo i nekoliko drugih figura u svetskoj književnosti poput barona Minhauzena, Haklberi Fina kao i mnoge druge likove. Dve osobine odlikuju umetnike laži od drugih: bujajuća kreativna radost kojom se pronalazi drugačija realnost, a koje prevazilazi jednostavnu faktičnost i upotreba fikcije u situacijama samoodbrane u fizičkim ili socijalnim momentima nadmoći neprijatelja ili moćnika. Bogovi, to nam veli još Sokrat, nemaju potrebe da lažu, tome su skloni samo ljudi. Ljudi se tim umećem laži služe iz „slabosti“.

Knjiga „Laž: Tekstovi od antike do savremenog doba“ („Die Lüge: Texte von der Antike bis in die Gegenwart“, „Reclam“ 2017) sabira između svojih korica klasične filozofske i teološke tekstove od antike do savremenog doba – od Platona, Avgustina i Tome Akvinskog, preko Kanta, Šopenhauera i Ničea, do Adorna i Fukoa – različite koncepte laži i pokazuje da su postojala podzemna strujanja u kojima su lukavstvo i laž imali pozitivne aspekte. Svesna obmana kroz lažno tvrđenje, protivrečnost između mišljenog i rečenog u nebrojenim kaskadama čine materiju različitih pozicija i mustri o odnosu istine i laži – od privatne sfere, preko politike do masovnih medija i takozvanih „fake news“.

Ovakvim izborom tekstova koje je priredila Marija Sibila Loter ispunjava se „deziderat“ o diskursu laži u „postfaktičkom dobu“.

Izvor: Danas

Napiši komentar