Da li zapadni Balkan može i želi da ispuni očekivanja Brisela

Foto: Tanjug

Brisel očekuje da 2018. bude ključna godina u kojoj će zemlje Zapadnog Balkana napraviti korake koji će ih nepovratno približiti EU. Očekivanja su velika i u Briselu i u regionu. Međutim, šta su realne mogućnosti?

Kada je evropska politika proširenja u pitanju prošla godina završila se u znaku velikih očekivanja od nove godine. Poruke obnovljenog interesovanja i podrške evropskom putu Zapadnog Balkana stizale su iz Brisela tokom cele 2017. godine. U martu je Evropski savet najavio vraćanje proširenja u fokus EU. Šefica diplomatije EU Federika Mogerini je u junu pored odbrane i bezbednosti Unije kao svoj „drugi prioritet“ postavila napredovanje Zapadnog Balkana.

Kao kulminacija velike priče o proširenju, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je u septembru po prvi put izašao sa jasnom vremenskom odrednicom najavivši Strategiju o uspešnom pristupanju Srbije i Crne Gore do 2025. godine. „Sledeća godina je vrlo važna za region. EU je pojačala angažman sa Zapadnim Balkanom, sa svim partnerima u regionu. U tom smislu očekuje se isto jači angažman od strane tih partnera u oblasti reformi“, zvaničan je stav Komisije.

Ovakve poruke iz Brisela doživljavaju se kao pozitivan signal i promena monotonog tona procesa evrointegracija. Napravljena je razlika – za sada samo na rečima – u odnosu na godine kada je EU bila zaokupljena svojim problemima i kada su članice EU svoja unutrašnja pitanja reflektovala kroz negativan stav prema proširenju. To bi mogao da bude i kraj bezvoljnosti u šest balkanskih država gde se polako gubila vera u to da EU zaista želi da ih vidi u svom klubu.

Korina Stratulat iz Centra za evropsku politiku u Briselu kao pozitivno ističe strategiju proširenja EU u kojoj se prvi put pominju vremenski okviri te to što zemlje koje će u narednom periodu predsedavati EU – počevši od Bugarske – favorizuju temu proširenja. „Sve to je dobra promena tona koja može da doprinese pojačanim reformskim naporima u regionu, kako u društvu tako i na političkom nivou“, kaže Stratulat za DW.

U Briselu već postoji raspored posvećen Zapadnom Balkanu za 2018. godinu. Već početkom februara Evropska komisija izlazi sa Strategijom proširenja. Iako je od predsednika Junkera najavljena kao plan za „pristupanje Srbije i Crne Gore od 2025“, Strategija će obuhvatiti i BiH, Kosovo, Albaniju i Makedoniju. Nezvanično, Komisija u tom dokumentu predviđa 2025. godinu kao godinu mogućeg pristupanja Srbije i Crne Gore, kandidatski status za BiH do kraja 2019. i „zamah u pregovorima o članstvu“ Albanije i Makedonije, ukoliko Tirana sprovede pet reformskih prioriteta, a Skoplje reši problem imena sa Grčkom.

Evropski zvaničnici naglašavaju da bi to bio put kojim bi zemlje Zapadnog Balkana napravile nepovratne korake ka Uniji. Poznavaoci balkanskih prilika kažu da se očekivani „nepovratni koraci“ prvenstveno odnose na demokratiju, vladavinu prava i otvorena bilateralna pitanja. „Niti jedna od tih oblasti nije laka“, kaže Stratulat, „i biće interesantno videti šta će se u novom pristupu razlikovati od već postojećeg insistiranja na istim tim pitanjima i po kojim standardima će EU sada meriti napredak u tim oblastima.“

U Centru za evropsku politiku (EPC) kažu da se u obzir moraju uzeti dve stvari: prva, da na politiku proširenja ne utiču samo namere Evropske komisije već da zemlje članice mogu u svakom trenutku iz bilo kog razloga ubrzati ili usporiti proces evrointegracija; drugo, davanje vremenskog okvira može da posluži kao podsticaj, ali i da bude kontraproduktivno u slučaju pogrešne procene vremena potrebnog za sprovođenje komplikovanih reformi na Balkanu.

„Cilj proširenja jeste da se zemlje koje žele članstvo transformišu u dobre članice koje imaju održivu i funkcionalnu demokratiju i ekonomiju i kao takve budu u mogućnosti da doprinesu Uniji. Ako postavljanje datuma ide nauštrb tog cilja, to će doneti više štete nego koristi ne samo politici proširenja već i zemljama u procesu evrontegracija“, upozorava Stratulat.

I dok Brisel još vaga svoju Strategiju, zemlje regiona, svaka za sebe, već imaju planove. Crna Gora, kao ubedljivi lider u procesu pristupnih pregovora, smatra da je sa trideset otvorenih pregovaračkih poglavlja na dobrom putu. Srbija je 2017. godinu završila sa 12 otvorenih poglavlja često nije krila razočaranje tempom kojim EU otvara poglavlja. Skoplje smatra da je „Makedonija najbolja uspešna priča 2017. godine“ uz očekivanje da će i EU to prepoznati i konačno početi pristupne pregovore u prvoj polovini godine.

Albanski premijer Edi Rama je najkritičniji. „Nije problem šta Evropa kaže, nego šta čini. U našem slučaju je totalno nefer jer mi smo NATO država, a Crna Gora je tek ušla u NATO. Sem toga smo u oba odlučujuća poglavlja, 23 i 24, daleko ispred Crne Gore. I Srbija tek mora da sprovede reforme koje smo mi već sproveli. Fantastično je što Srbija i Crna Gora već pregovaraju. Nefer je što mi ne pregovaramo. Sa EU se nikad ne zna, jer se kod njih stalno menjaju pozicije i uslovi“, poručio je Rama krajem godine u Briselu.

Bosna i Hercegovina je 2018. godinu dočekala sa još jednim neispunjenim obećanjem – da će odgovore na Upitnik, neophodne za kandidatski status, dostaviti Briselu do kraja 2017. godine. I pored usvajanja Zakona o akcizama, BiH je upozorena da se zastoj lako može nastaviti i u 2018. godini. Upozorenje iz Brisela stiglo je i u Prištinu kako zbog kašnjenja u demarkaciji granice sa Crnom Gorom tako i zbog stanja u parlamentu povodom inicijative za ukidanje Zakona o Specijalnom sudu.

Situacija u BiH i na Kosovu je „problematična i zakočena“. „U optimističnom scenariju Kosovo bi trebalo da dobije viznu liberalizaciju. Realno gledajući nisam optimista u oba ta slučaja, ali se nadam i da nisam u pravu“, dodaje Korina Stratulat, analitičarka za Zapadni Balkana u Centru za evropsku politiku u Briselu.

Imajući u vidu ovakvu šaroliku situaciju u regionu pitanje je šta se realno može očekivati od Zapadnog Balkana u godini pred nama. „Nadam se da ćemo doći do datuma za otvaranje pristupnih pregovora sa još nekim zemljama regiona. Realan bi bio i dobar napredak u pristupnim pregovorima sa zemljama koje ih već vode. Za ostale se nadam da bar neće biti nazadovanja“, zaključuje Stratulat.

Evropski eksperti napominju da se pored pozitivnih tonova i velikih očekivanja treba čuvati scenarija po kojem velika priča o proširenju ostaje samo na rečima. Ako ne bude konkretnih dela sa obe strane to će napraviti dodatnu štetu regionu, ali i evropskoj politici proširenja.

Izvor: DW

Napiši komentar