Nezvanično: Praljak umro u bolnici nakon ispijanja otrova u haškoj sudnici

Slobodan Praljak umro je u bolnici u Hagu, nakon što je u sudnici popio otrov, nezvanično saznaju mediji. Haški tribunal izrekao je za sada konačnu presudu trojici zvaničnika bosanskih Hrvata, predvođenih Jadrankom Prlićem. Izricanje presude trojici preostalih optuženih nastavljeno je oko 14.15 h.

Haški tribunal potvrdio je danas Jadranku Prliću kaznu zatvora od 25 godina, dok su Brunu Stojiću i Slobodanu Praljku potvrđene prvostepene kazne od po 20 godina zatvora, a izricanje presude je prekinuto kada je Praljkov branilac rekao da je on popio otrov.

“Praljak nije ratni zločinac. S prezirom odbacujem vašu presudu”, rekao je Praljak i zatim ispio nepoznatu tečnost.

Njegov branilac rekao je da je Praljak popio otrov, posle čega je predsedavajući sudija Žalbenog veća odredio pauzu.

Pre tog incidenta, sudija Karmelo Ađijus rekao je da je Žalbeno veće potvrdilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem etničkog čišćenja delova Bosne i Hercegovine, na čijem čelu je bio Franjo Tuđman.

Kako je obrazloženo, odbijena je žalba optuženih i potvrđen je zaključak prvostepenog veća da su udruženi zločinački poduhvat uspostavili Franjo Tuđman i druge političke vođe sa ciljem uspostavljanja entiteta u skladu sa starim granicama Hrvatske.

U prvostepenoj presudi kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata navedeni su Tuđman, tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak i general Janko Bobetko.

Žalbeno veće je posle pauze izreklo konačeu presude zameniku komandanta HVO Milivoju Petkoviću, koji je prvostepeno osuđen na 20 godina zatvor, komandantu Vojne policije HVO Valentinu Ćoriću, koji je prvostpeno osuđen na 16 godina, i predsedniku komisije HRHB za razmenu zarobljenika Berislavu Pušiću, koji je prvostepeno osuđen na zatvorsku kaznu od 10 godina.

Praljak, koji je bio načelnik Glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane (HVO), izveden je iz sudnice, a obezbeđenje je reklo da “niko ne dira čašicu” i da je pozvata medicinska ekipa.

Ipak, Hitna pomoć je u sud u Hagu stigla tek nakon 40 minuta od trenutka kada je tada već haški osuđenik Slobodan Praljak navodno popio otrov u sudnici.

Kako su javljali izveštači sa lica mesta oko 13 časova, medicinski helikopter je nadletao Tribunal, a ekipe hitne pomoći su u pratnji policije izašle iz zgrade suda. Na lice mesta su brzo stigle i vatrogasne ekipe, a saobraćaj je dugo bio blokiran. Novinari su morali da napuste galeriju i prostorije iz koje je posmatrano izricanje presude.

Ipak, Radnik obezbeđenja u Haškom tribunalu rekao je oko 14 časova da je Slobodan Praljak živ i da mu se ukazuje medicinska pomoć.

Kako je uneo otrov?

Advokat sa višegodišnjom praksom pred Haškim tribunalom Goran Mikuličić izjavio je za Jutarnji list da je bočica sa otrovom lako mogla da se unese u sudnicu.

Kako kaže, postoje kontrole prilikom ulaska u sudnicu, ali ne tako detaljne da bi se otkrila bočica.

“Nema detaljnog pregleda celog tela, pogotovo kada na to ne upućuju neke indicije da bi trebalo da ih bude”, rekao je Mikuličić.

Kako se navodi, Praljak je, na primer, bez problema mogao da bočicu sa otrovom unese u cipeli.

Na pitanje ko bi mogao da mu dostavi otrov u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu advokat Mikuličić kaže da svaki zatvorenik ima parvo na posete i to rodbine, prijatelja, advokata i novinara, ali da u pritvor niko osim advokata ne može da uđe sa torbom.

“Ako je reč o ovakvoj supstanci, to mu je lako mogao doneti bilo ko, ako je reč o predmetu koji ne reaguje na rentgenu. Ako je zaista reč o otrovu, to je nemoguće otkriti”, kaže on.

Mikuličić je pred Hagom branio Mladena Markača, generala vojske Republike Hrvatske koji je pred Haškim tribunalom bio optužen za ratne zločine nad krajiškim Srbima nakon operacije Oluja.

Presuda za Most

Haški tribunal je utvrdio da je Stari most u Mostaru bio legitiman vojni cilj za HVO, jer su ga koristile snage Armije BiH.

Tribunal zaključuje svoje postojanje izricanjem drugostepene presude šestorici bivših čelnika bosanskohercegovačkih Hrvata, a između ostalog se govorilo o delovanjima u Mostaru.

Žalbeno veće, uz suprotno mišljenje Fausta Pokara, zaključilo je da je rušenje Starog mosta bilo izvršeno u vojne svrhe, a ne radi zastrašivanja i terorisanja civilnog stanovništva.

Kako se navodi u zaključcima, utvrđeno je da je Stari most bio “od ključnog značaja za vojne aktivnosti” i da je kao takav bio legitiman vojni cilj, a tokom izricanja je poništen deo prvostepene presude kojim se taj čin smatra kao “bezobzirno razaranje”.

Žalbeno veće uz izdvojeno mišljenje sudije Fausta Pokara, zaključilo je da je raspravno veće donelo pogrešne zaključke o rušenju mosta.

“Žalbeno veće stoga zaključuje da nije dokazan element krivičnog dela i ukida osuđujući deo za zločin bezobzirnog razaranja gradova i sela u odnosu na Stari most”, navodi se.

Žalbeno veće je zaključilo da snage HVO “nisu imale konkretnu nameru da diskriminišu ili vrše teror kada su uništile Stari most”.

Prvostepeno na 111 godina zatvora

Prvostepenom presudom, izrečenom 2013. godine, Tribunal je Prliću, ratnom premijeru samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna (HRHB), izrekao zatvorsku kaznu od 25 godina.

Ministar odbrane HRHB Bruno Stojić, načelnik Glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane (HVO) Slobodan Praljak i zamenik komandanta HVO Milivoj Petković tada su nepravosnažno kažnjeni sa po 20 godina zatvora.

Komandant Vojne policije HVO Valentin Ćorić tada je osuđen na 16 godina zatvora, a predsednik komisije HRHB za razmenu zarobljenika Berislav Pušić na zatvorsku kaznu od 10 godina.

Svi osuđeni, ali i Tužilaštvo, na prvostepenu presudu su uložili žalbe.

Prvostepenom presudom, Prlić i ostali proglašeni su krivim za kampanju progona Muslimana iz osam opština u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni od proleća 1993. do proleća 1994. Nepravosnažnom presudom je bilo utvrđeno da su ti zločini počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uspostavljanje “hrvatskog entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939. godine”, nasilnim i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH.

Cilj stvaranja tog entiteta – HRHB – po presudi je bilo “ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda”, budući da je zločinačkim planom bilo predviđeno da se on “ili ujedini sa Hrvatskom, u slučaju da raspada BiH” ili ostane u BiH “s tesnim vezama s Hrvatskom”.

Tužioci su to nazvali uspostavljanjem “Velike Hrvatske”.

Tribunal je presudio da je u osmišljavanju tog zločinačkog poduhvata učestvovao tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, a da ga je u BiH ostvarivala, pored Hrvatskog veća odbrane – oružane formacije bosanskih Hrvata – i vojska Republike Hrvatske.

Kao učesnici u zločinačkom poduhvatu, pored Tuđmana i optuženih, u presudi su navedeni i tadašnji ministar odbrane Hrvatske Gojko Šušak i načelnik Generalštaba HV Janko Bobetko koji su “koordinisali delovanje” sa optuženima.

Nepravosnažna presuda Prliću i drugima najduža je u istoriji Tribunala i ima 2.620 stranica. Svi optuženi su se u aprilu 2004. dobrovoljno predali Tribunalu.

Suđenje Prliću i saoptuženima počelo je u Hagu 26. aprila 2006, a završne reči održane su od 7. februara do 2. marta 2011. Tokom 465 radnih dana, tužioci su pred sud izveli 249 svedoka, a sve odbrane 56 svedoka. Prvostepenu presudu, Tribunal im je izrekao 29. marta 2013. Rasprava o žalbama optuženih i tužilaca na prvostepenu presudu završena je 28. marta ove godine.

Izvor: Agencije/Danas

Napiši komentar