Atlantski savjet: Neophodno istorijsko pomirenje SAD i Srbije

SAD treba da povuku konkretne poteze u cilju stabilizacije regiona koja je preko potrebna – kaže se u najnovijem izveštaju Atlantskog saveta sa sedištem u Vašingtonu pod nazivom “Balkan napred, nova američka strategija za region” (Balkan Forward: A New US Strategy for the Region).

U izveštaju se ističe da se nakon turbulentnih 1990-ih smatralo da je Zapadni Balkan na stabilnom putu. Perspektiva evroatlantskih integracija trebalo je da pomogne zemljama bivše Jugoslavije da sprovedu teške unutrašnje reforme i, istovremeno, podstakne bližu saradnju kako bi iscelili rane od nedavnih ratova.

“Ostvaren je vidljiv napredak. Slovenija i Hrvatska su članice NATO i EU. Albanija i Crna Gora su se pridružile Severnoatlatskoj alijansi. Ohrabreni ovim uspesima, evropske zemlje i SAD su vremenom smanjile svoj angažman, pravdajući to pasivnim uverenjem o neizbežnosti krajnje destinacije kojoj region teži”, kaže se u izveštaju Atlantskog saveta.

Ova nevladina organizacija ističe da je rezultat je bio očekivan. “Pre dve godine bugarski politički analitičar Ivan Krastev je upozorio da Zapadni Balkan predstavlja ‘meki trbuh Evrope’. Njegovo upozorenje zvuči još ozbijnije danas. Ionako slabe državne institucije su dodatno opterećene talasom migranata i izbeglica koje prolaze kroz ovaj region na putu ka Evropi. Dugotrajna nezaposlenost, politička blokada i sveprisutna korupcija su recept za radikalizaciju mlade muslimanske populacije u regionu”.

Izveštaj skreće pažnju da u poslednje dve godine Rusija sve intenzivnije nastoji da iskoristi strukturalne probleme u regionu kako bi podrila evropski projekat. Iako zemlje regije i dalje u velikoj meri žude da se pridruže Zapadu (i njegovim institucijama), krajnji ishod se više ne može prihvatiti kao izvestan, odnosno zdravo za gotovo.

Pre svega SAD mogu i treba da igraju ključnu ulogu. One treba da iskažu jasnu, zajedničku viziju za region te da koordinišu sa EU kako bi se ponovo precizirao na političkom nivou zajednički transatlantski cilj.

Osim toga, SAD treba da povuku nekoliko konkretnih poteza kako bi se stabilizovao region kome je stabilnost preko potrebna:

“Uspostaviti trajno američko vojno prisustvo u jugoistočnoj Evropi. Takva odluka bi pokazala dugoročnu privrženost bezbednosti u regionu. To bi na duže staze omogućilo SAD da utične na razvoj događaja.Vojna baza u Bondstilu na Kosovu je idealna za tu svrhu. Trupe bi se koristile za jačanje kapaciteta lokalnih vlasti, kroz treninge i razmenu najboljih iskustava u borbi protiv terorizma, kao i za distribuciju pomoći u slučaju humanitarnih katastrofa. Ovaj potez bi takođe poslao jasan signal regionu da su SAD posvećene sprečavanju bezobzirnog prekrajanja postojećih granica – što podstiče ruski avanturizam”, predlaže Atlantski savet.

Ova organizacija predlaže da SAD teže “istorijskom” približavanju sa Srbijom. To, striktno govoreći, nije novi pristup, ali je potrebno da se na tome odlučnije radi u kontekstu novog angažmana (SAD) u regionu. Beograd može i treba da bude blizak partner i saveznik u regionu, ali to može postati samo ako počne da se suštinski distancira od Rusije. To nije beznačajni zaokret, ali takođe oko toga SAD i EU ne treba da prave kompromis, kaže se između ostalog u izveštaju, u kome se predlažu konkretne mere:

1) Povratiti reputaciju SAD kao pravičnog posrednika. Zatvaranje očiju prema puzajućem autoritarizmu lidera u regionu, izgleda kratkoročno probitačno. Ali kratkovido insistiranje na stabilnosti na štetu napretka u demokratskom razvoju, omogućava da pomenuti problemi i dalje opterećuju Balkan, upozorava Atlantski savet.

Ulazak Crne Gore u NATO je prilika da se pokaže na koji način se pomaže novom partneru da ispuni obećanja o istinskim demokratskim reformama.

Prodor evropski orijentisanih reformatora u Makedoniji je dodatna prilika. SAD treba da ulože više napora da Atina i Skoplje postanu saveznici u budućnosti, kao i da se pridruže EU u nastojanju da pregovori Beograda i Prištine uđu u finalnu fazu, navodi se u izveštaju.

2) Osloniti se na preduzetnike i mlade u regionu. Nijedan od ovih poteza nema smisla ako se ne omogući dugoročna ekonomska perspektiva za mlade, imajući u vidu pre svega da se proces pristupanja EU odugovlači unedogled.

SAD moraju ponovo da se angažuju sa evropskim partnerima kako bi stvorili suštnske ekonomske šanse za građane regije koji su izvan mreže političkog protežiranja: Od infrastrukturnih projekata – koji bi međusobno povezivali zemlje regije kao i šire evorpski kontinent – do ukidanja prepreka za regionalnu trgovinu, podsticanje investicija u digitalnoj oblasti kako bi se stvorila nova generacija preduzetnika.

Postoji mnoštvo mogućnosti za otvaranje prostora ljudskom potencijalu i stvori osećaj o smislenom smeru u delu sveta koji sve viši liči kao da je izgubio svoj put, ocenjuje Atlantski savet.

“EU jeste i ostaće glavni akter na Zapadnom Balkanu, koji pruža mnogo više resursa, ljudskog kapitala i političke pažnje u regionu nego SAD. Zbog toga SAD treba da joj budu zahvalne. Neće biti svetle budućnosti u jugoistočnoj Evropi bez EU ili regionalnog liderstva. Međutim, SAD zadržava specijalnu ulogu koju može koristiti za ostvarivanje svojih interesa kako bi osigurale da region nikada više ne bude izvor ozbiljnih problema, a naročito sukoba”, ističe se u izveštaju.

Region Zapadnog Balkana ima odličnu priliku da u neposrednoj budućnosti pokaže vidljive rezultate u bliskim transatlantskim odnosima. Sa skromnim naporima u ponovnom posvećivanju uverljivoj viziji i strategiji, uključujući ključne političke i ekonomske poteze – SAD mogu da podstaknu pozitivni strateški razvoj kako bi se trasirao put ka stabilnijem i prosperitetnijem regionu, zaključuje Atlantski savet.

Izvor: Slobodna Evropa

Napiši komentar