Nišlijka u NASA: Prvo naučiš da ne treba pratiti vijesti

Jedna od prvih stvari koje naučite u NASA glasi: ne pratite vesti u medijima. U NASA su televizori isključeni. Razlog je što su vesti uglavnom negativne, a mi treba da se bavimo svojim snom. NASA jedino i zanima da li imate san i šta ste učinili da se on ostvari. Ne interesuje ih koju boju kože imate ili odakle dolazite, kaže Nišlijka i doktorantkinja Vesela Tanasković (32) kojoj je doktorski rad o pošumljavanju Sahare najpre otvorio vrata Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA) u Kaliforniji, a potom je odveo u Dubai.

Samo na prvi pogled, u vodeći američki i svetski istraživački centar, NASA Ames, stigla je na prilično jednostavan način. Aplicirala je elektronski, i sticajem okolnosti „preko Holandije“, za program NASA koji se bavi naučnim biznisom, a ove godine je posvećen izvodljivim projektima za oblast globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Primljena je, „za samo jedan dan je dobila američku vizu“ i u junu se našla u NASA. Sa projektnom idejom o pošumljavanju Sahare, uz korišćenje veštačkih jezera i blata koje se nagomilava u njima, predhodno je učestvovala u programu “Global Solutions” na američkom Singularity University.

Još uvek se nalazi na doktorskim studijama na Tehničkom univerzitetu u Beču. Ideju o o ozelenjavanju Sahare, kao temi za doktorski rad, dao joj je otac, inženjer, nakon putovanja Nilom i Egiptom. Sponzor njenih studija u Beču je firma Gramond inženjering, čiji su osnivači njeni roditelji. Ona je u glavnom gradu Austrije osnovala organizaciju “Afforest4Future”, u kojoj je i njena sestra, a čiji je zadatak da komercijalizuje ideju o održivom pošumljavanju pustinja u svetu. U Nišu je završila arhitekturu na Građevinsko- arhitektonskom fakultetu.

– Program NASA na koji sam primljena je jedan od najelitnijih programa na svetu, a bavi se isključivo naučnim projektima koji su izvodljivi, što je budućnost. Najveći problem za koji NASA danas nastoji da nađe rešenja je automatizacija koja ljude ostavlja bez posla. Tako, i moj projekat pošumljavanja pustinjskih oblasti, koji se inače tiče globalnog zagrevanja, doprinosi zapošljavanju ljudi. Imali smo prilike da radimo sa fantastičnim svetskim stručnjacima, da slušamo njihova iskustva… Među mentorima sa kojima sam radila bila je, recimo, i prva muslimanka koja je otišla u svemir Anousheh Ansari. To je žena koja je verovala u svoje snove- bila je izbeglica iz Irana, a ceo život je želela da ode u svemir, i uspela je to da izvede u 40. godini…, kaže Vesela.

Kaže da je u njeno grupi bilo 90 ljudi iz 47 zemalja. Ona je bila jedina sa prostora ex Jugoslavije. Ti ljudi su danas „njena druga porodica“. Neki od njih su, objašnjava, „izmislili“ proizvodnju mesa iz ćelija u inkubatoru, koja omogućava meso u ishrani bez ubijanja životinja. Videla je i pljeskavice koje su proizvedene na taj način, ali ih nije probala jer je veganka. Neki su od njih radili na električnom automobilu koji se puni samo dva puta godišnje. NJoj je ipak „najbliža“ bila Razan, „genijalka“, devojka od 24 godine iz Ujedinjenih emirata, koja je „izmislila“ tepih koji proizvodi struju kada se po njemu hoda.

– Svi mi smo živeli u bunkeru u kojem su živeli i pripremali se astronauti koji su se prvi sleteli na mesec. Plakala sam od uzbuđenja kada sam prvi put ušla u prostor od takvog značaja. Bunker je inače istorijski zaštićen, u njemu ništa nije menjano, sve je starinsko, nema televizora, sobe su minimalističke, u njima su uglavnom krevet, sto i natkasna- kaže.

Objašnjava da je NASA zapravo grad koji je napravljen za boravak oko 10.000 ljudi, ali da ih sada nema više od 6.000. Čini ga dosta različitih fakulteta, instituta, programa, od kojih je svakako najpoznatiji svemirski program. Sretala je tu i svetske naučnike, i astronaute, i vojnike, ali ne previše. NASA uglavnom „deluje pusto“. Napolju je stalno 25 stepeni, ali iako nije toplo, „to čudno sunce“ gori kožu. More je ledeno. LJudi su stalno u šorcevima, „nema elegancije“, primećuje.

Mada i dalje radi sa Istraživačkim centrom NASA, naša sagovornica je od 1. oktobra u Dubaiju, gde realizuje projekat poljoprivrednog pošumljavanja tog pustinskog grada, sa zadatkom da on do 2020. godine ima deset puta više zelenih površina nego danas. Kaže da je to „apsolutno izvodljivo“, uz pomoć drveta „moringa poligrina“, koje vrlo brzo raste. Boravak malog tima iz njene organizacije sa sedištem u Beču finansira opština Dubai, pod patronatom šeika Mohamed bin Rašid al Maktouma, za kojeg kaže da je vizionar. Pretpostavlja da će u tom gradu, „kojim je fascinirana“ ostati do 2020. godine.

– Ne bih volela da se „skrasim“ na jednom mestu. Otvorena sam za ceo svet, nije mi važno gde mi je baza, važno je da imam dobru avio liniju do drugih delova sveta. Dubai je jako dobra tača, Beč nije loš, Niš dolazi u obzir, pogotivu ako ojača svoj aerodrom. Čovek mora da ima cilj i strateški plan. Nastojaću da ostanem u naučnom biznisu. Obrazovanje je mnogo bitno, a uprkos drugačijem mišljenju, za to i nije potrebno previše novca. Ima toliko besplatnih onlajn akademija, i ja sam dosta naučila preko interneta, znanja koja sam dobijala na fakultetu nisu bila dovoljna. Internet nije prozor već vrata u svet, kaže VeselaTanasković.

Žene će spasiti svet

U grupi neše sagovornice u NASA bilo je 52 odsto žena, što je, kaže, u skladu sa trendom povećanja procenta žena u biznisu. U socijalnom biznisu je, recimo, na rukovodećim položajima čak 80 odsto žena. Sve više lidera zagovara teoriju da žene mogu da „izvuku“ svet- one imaju potrebu da gledaju šta će ostaviti za budućnost, dok muškarci imaju potrrebu da gomilaju bogatstvo, objašnjava.

Izvor: Danas

Napiši komentar