Kulturiranje: Hej, slučajni prolazniče, kultura se vraća na velika vrata!

“Danas je posebno važno čuti glas mladih. Nekad će pogrešiti, ali će uglavnom biti u pravu. Jako je važno da ne ćute.”

Tim rečima obrazloženo je specijalno priznanje Udruženja za tržišne komunikacije (UEPS) mladim beogradskim studentima Mimi Terzić, Milanu Rogiću i Aleksandru Vukmirici. Oni ne ćute iako su tek zakoračili u ozbiljan život odraslih, dok drugi o tome ćute iako bi morali i više znati i sistemski reagovati.

“Hej, slučajni prolazniče, kultura se vraća na velika vrata”, poruka je kojom su se na flajerima i lecima obratili svojim sugrađanima Mima, Milan i Aleksandar, najavljujući širenje projekta koji su spontano nazvali “Kulturiranje”. Spontano su ga i smislili, zajednički sročenom kovanicom u čijem je prefiksu morala biti – kultura.

Ova složna trojka gimnazijskih prijatelja potom je, sedeći posle letovanja na krovu jedne beogradske zgrade, osmislila originalan plan kako da podseti na zaboravljene kulturološke vrednosti.

hej-slucajni-prolaznice-beograd-kulturiranjePodsetnik je namenjen pre svega mladima, ali i onima koji to prestaju da budu – slučajnim prolaznicima i starosedeocima svih generacija, čije poglede troje mladih kulturnjaka “love” svojim plakatima i lecima.

“Bilo je toplo septembarsko veče, vratili smo se sa raznih mora i sedeli na krovu zgrade našeg prijatelja. Neko je počeo temu o položaju kulture u Srbiji, zaključili smo da smo time nezadovoljni i da tu moramo nešto promeniti, posebno među mladima. I tako smo krenuli”, priča Milan.

“Hej, slučajni prolazniče…”, slogan je koji je smislio “u hipu”, a zatim su ga zajedničkim idejama nadograđivali.

Uz vrlo malo novca, ali sa mnogo zajedničke energije i volje, potpomognute mladalačkim entuzijazmom, prešli su u akciju. U beogradskim kvartovima, samo nekoliko dana posle “diskusije s krova”, osvanule su njihove visprene po(r)uke – jednostavne, edukativne, štampane vlastitim printerom na crno–belim plakatima.

Leci su dizajnirani kao replike nekadašnjih objava za građane na starim oglasnim tablama. Poruke nimalo slične kičastim reklamama raznoraznih pevaljki i nusproizvodima savremene potrošačke marketinške invazije.

“Hej, slučajni prolazniče! Narodni muzej ne radi već 13 godina!”; “Hej, slučajni prolazniče, da li ste znali da Jugoslovenska kinoteka poseduje 120.000 kopija različitih filmova formata iz čak 134 nacionalne kinematografije?”

“Hej, slučajni prolazniče, da li znaš da reč Dorćol (dort + jold) na turskom znači ‘raskrsnica četiri ulice’?”I onda još jedna poruka za ovaj stari beogradski kvart: “Hej, slučajni prolazniče, da li znaš da je Dorćol stanište ptica kao što su domaći vrabac i gradska lasta?”; “Da li znaš da je Atelje 212 dobio ime po tome što je imao 212 mesta za sedenje?”; “Da li znaš da je ‘Šećer’ prva otvorena diskoteka od Trsta do Vladivostoka i da je nastala čak 10 godina pre čuvenog Studija 54 u Njujorku?”

kulturiranje-hej-slucajni-prolazniceReđaju se već nekoliko meseci ovakve poruke na plakatima oblepljenim selotejpom na obližnjim stablima, banderama, ogradama, shodno tematski prigodnim lokacijama namenjenim sugrađanima i inim prolaznicima da ih (sa)znaju ili ne zaborave.

“Nažalost, mnogi prolaze, a ni glavu ne okrenu pred divnim i starim zdanjima u Beogradu velikog istorijskog i kulturnog značaja. Ponekad me začudi što i naši vršnjaci ne znaju, npr., gde je neki poznati muzej. Ipak, ohrabrujuće je što se interesuju i što smo mnoge zainteresovali da se uključe u naše aktivnosti. Mi stvarno uživamo u ovom projektu, njegovom osmišljavanju i oživljavanju, novim idejama, druženjima i šetnjama, a posebno u podršci koju dobijamo od mladih, naših profesora, prijatelja, sugrađana”, kaže Mima, čiji je prosek na Fakultetu za medije i komunikacije, uzgred budi rečeno – 9,5.

Odlični su studenti i njen kolega s fakulteta Aleksandar, kao i Milan, student književnosti na Filološkom fakultetu.

A na pitanje kako su postali takve “sveznalice” i odakle im nostalgični žal za starim bioskopima, čija su filmska platna nestala pre nego što su oni i odrasli, a ipak ih na svojim lecima uredno pominju, Aleksandar s osmehom kaže: “Nismo mi tako pametni, ali čujemo od naših baka, roditelja, istražujemo preko interneta, raspitujemo se… Stičemo ideje gledajući zanimljiva mesta po našem gradu, predstave u pozorištima – koliko nam džeparac dozvoljava”.

Kritička misao i interesovanja stiču i razvijaju od porodice do škole i druženja sa sličnomislećim ljudima.

hej-slucajni-prolaznice-atelje-212Studentski trio skoro uglas i sa zadovoljstvom objašnjava da najveću podršku ima zahvaljujući društvenim mrežama, posredstvom kojih se “epidemijski” širi njihova ideja kulturiranja. Za sada imaju 4.500 pratilaca na Facebooku i Instagramu, a velika podrška su i javne ličnosti, među kojima su glumci Mirjana Karanović i Slaven Došlo, internetska zvezda Slađana Silađev – Dinja i mnogi drugi.

Dobra vest je i da su za njihove aktivnosti zainteresovane i neke kulturne institucije, poput Narodnog univerziteta “Božidar Adžija”. Još bolja je da im se s idejama za širenje “kulturiranja” pridružuju njihovi vršnjaci iz gradova Srbije, ali i regiona.

Mima, Milan i Aleksandar imaju još mnoštvo ideja, planova i aktivnosti, ali ne može sve stati u ovih nekoliko desetina redova. To je, verovatno, posledica otvorenog poziva na njihovom Facebook-profilu: “Javite nam nešto što ne znamo.”

Al Jazeera

Napiši komentar