Mačvan: Sale mi je dao vjetar u leđa

BEOGRAD SRBIJA PIONIR KOSARKA ABA LIGA PARTIZAN OLIMPIJA MILAN MACVAN FOTO_MIROSLAV TODOROVIC

Za nas je srebrna medalja u Riju veliki uspeh i dobro znamo koliko smo rada i napora uložili u nju. Svako ko je bio deo našeg tima bio je posvećen i verovao je da možemo da stignemo do uspeha. Nije iznenađenje, ali je veliki podstrek da se nastavi sa dobrim rezultatima.”, izjavio je srpski košarkaški reprezentativac Milan Mačvan u intervjuu za portal mvp.rs.

Bili ste povređeni za vreme kvalifkacija. Da li ste se plašili da možda zbog povrede nećete moći da idete na Olimpijske igre?

“Postojao je strah, ali sam uz veliku podršku medicinskog osoblja, doktora, fizioterapeuta i, naravno, trenera, na čelu sa Saletom (Aleksandrom Đorđevićem prim. aut), uspeo da se oporavim. Bili su mi vetar u leđa u teškim trenucima i nisu mi dali da odustanem.”

Niste se libili da uzimate šuteve sa distance i pogađali ste ih u visokim procentima. Da li Vam je to selektor sugerisao da radite?

“Ekipa i treneri su verovali u mene i to je bilo jako bitno za moje samopouzdanje, s obzirom da nisam bio 100 odsto spreman sve do kraja turnira. Igrali smo dobro timski i otvoreni šutevi su bili plod takve igre.”

Da li možete da uporedite utakmice sa Hrvatskom i Australijom? Hrvatska deluje kao znatno lakši protivnik na papiru, a mučili ste se. Sa Australijom je išlo kao po loju.

macvan-ekipa-je-vjerovala-u-mene“Četvrtfinalna utakmica je definitvno najteža na prvenstvu, jer postoji bojazan da ispadneš i budeš bez šansi da igraš za medalju. Pod tim bremenom je odigrana utakmica sa Hrvatskom. Što se tiče Australije, ona je igrala vrhunski tokom čitavog turnira i bili smo svesni toga, kao i velike želje koju smo imali za revanšom jer su nas nezasluženo pobedili sa 15 razlike u prvoj utakmici.”

Krenuli ste slabije u početku i onda ubacili u petu brzinu sve do finala. Šta je za Vas bio prelomni momenat da Srbija zaigra mnogo bolje?

“Verovatno utakmica sa Amerikom. Igrali smo jako dobro, muški i pokazali i sebi i drugima da želimo medalju i da možemo da je osvojimo.”

Propustili ste nekoliko velikih reprezentativnih takmičenja. Kako ste odigrali dobro na Igrama, da li mislite da ste se na taj način dokazali kao reprezentativac i nametnuli za neke naredne akcije?

“Ne opterećujem se takvim stvarima jer je mnogo daleko da razmišljamo sledećem letu, ali sam uvek spreman da pomognem ako to bude bilo potrebno.”

Kako biste opisali svoj odnos sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem?

“Imamo super odnos. Sale je izgradio prijateljski odnos sa svim igračima i gajimo međusobno poštovanje. On lično zna šta mislim o njemu i koliko sam mu zahvalan što me je poveo u trenutku kada nisam bio 100 odsto spreman.”

Da li možete da objasnite šta se tačno desilo u “sukobu” sa Dušanom Ivkovićem?

macan-nije-bilo-sukoba-sa-dudom“Sukob sa Dudom nije postojao. Došlo je do velikog nesporazuma još u toku sezone. Imam veliko poštovanje za njega, jer je on bio taj koji me je uveo u A selekciju kada sam imao 19 godina i zahvaljujući njemu imam medalju sa Evropskog prvenstva 2009. godine.”

Vaša reakcija tokom utakmice sa Australijom je postala hit na internetu. Takođe, pod euforijom uspeha je nastala slika “Spavaš li mirno Durente Kevine” sa Vašom slikom. Da li imate neki komentar na to? Da li Vas je nasmejalo?

“Reakcija je bila spontana, kao verovatno i slike o Kevinu Durentu. Nemam ništa protiv toga i apsolutno mogu da prihvatim šalu na svoj račun.”

Nikola Kalinić je u intervjuu za naš portal napomenuo da ste Vi i on u sjajnim odnosima. Govorio je i u Vaše ime da izazivate svakog kome to smeta? Da li se slažete sa njegovom konsatacijom?

“Kalina i ja smo bili cimeri celo leto. Osim što mi nije davao da spavam, ostalo je bilo super. Imamo odličan odnos, kao i svi u reprezentaciji. Bio je zadužen da bude di džej i obavljao je taj posao vrhunski (smeh)”.

Koliko će nacionalnom timu faliti Stefan Marković, s obzirom na to da je objavio kraj karijere u nacionalnom timu?

“On i ja smo prijatelji jos iz Vršca, gde smo bukvalno živeli zajedno. Sigurno je da će nedostajati svima sem meni, jer ga viđam tokom celog leta (opet smeh)”.

U juniorskim danima bili ste jedan od najdominantnijih igrača u svom uzrastu i uspeli ste da pobedite Ameriku punu budućih zvezda na Svetskom prvenstvu za igrače do 19 godina u Novom Sadu. Sada su se stvari okrenule, a Vi ste možda i najkompetentniji da nam objasnite zbog čega je to tako?

“Način rada kod nas i tamo je mnogo drugačiji. Neko je za NBA, a neko za Evropu tako da ne žalim ni za čim u karijeri. Mi smo naučeni da igramo za rezultat od najranijih dana, a sa njima se radilo da budu NBA zvezde.”

Na “Najki hups samitu” 2009. godine ste bili MVP i to u konkuenciji igrača kao što su Demarkus Kazns, Zavier Henri, Ejveri Bredli, Džon Henson, Mejson Plamli… Kakav je osećaj stići do takvog uspeha iz ove perspektive, sedam godina kasnije?

“Ponosan sam na sve što sam do sada uradio. Ne samo na to, ali s obzirom da do tada selekcija sveta nije pobedila USA dosta dugo činilo je tu utakmicu mnogo zanimljivijom.”

U narednoj sezoni ćete ponovo da igrate sa Miroslavom Raduljicom. Sarađivali ste na terenu u mlađim kategorijama reprezentacije, bili ste zajedno u FMP-u, Partizanu, seniorskoj reprezentaciji, pa evo sad i u Armaniju…

“Jako se dobro poznajemo i veliki smo prijatelji, tako da sa njim i na kraj sveta”.

Kada ste napunili 18 godina napustili ste FMP i otišli u Hemofarm. Možete li da nam kažete zbog čega ste se odlučili na takav potez?

“Bila je to odluka u tom trenutku. Gledao sam svoje igračke interese i interese svoje porodice. Tamo je trener bio Muta (Miroslav Nikolić prim. aut) i on je takođe bio jedan od razloga.”

Kao igrač Hemofarma imate pobedu protiv Alena Ajversona dok je on igrao u Bešiktašu. U tom meču ste i dominirali sa 17 poena i 15 skokova. Možete li da nam prenesete impresije sa tog meča, kao i utiske o članu Kuće slavnih? Da li ste bili posebno motivisani?

“Bio sam motivisan jer mi je bio rođendan. Nismo bili sigurni da li će biti u timu sve do početka, ali je svakako podgrejalo atmosferu i dalo dodatni motiv. Bilo je fenomenalno.”

Makabi nije ostao ravnodušan prema Vašim partijama u dresu Hemofarma i doveo Vas je u svoje redove. Iz ove perspektive, da li taj prelazak smatrate kao promašaj?

“Smatram. Bilo je odlično iskustvo, ali u tom trenutku je trebalo da odem u Kahu Laboral kod Duška Ivanovića. Mislim da bi to bilo mnogo pametnije. Makabi je bio moj san i hvala im na tome, osvojio sam tri trofeja i igrao finale Evrolige.”

Radili ste sa Dejvidom Blatom. Kakav je Vaš utisak o njemu?

“Fenomenalan trener. Imali smo dobar odnos, ali sam sa nepunom 21 godinom bio nespreman da budem stranac na taj način koji se očekivao od mene. Nije imao ko da me istrpi posle dve odlične sezone u Hemofarmu kod Željka Lukajića.”

Usledila je pozajmica u Partizan. Vi ste deklarisani navijač crno-belih. Koliko Vam je to značilo?

“Značilo mi je u tom trenutku dosta. Igrala se Evroliga i želeo sam afirmaciju u tim okvirima. Partizan je moj klub i za mene je uvek čast da budem deo Partizana.”

Rođeni ste možda u najgore vreme na najgorem mogućem mestu – u Vukovaru. U Novi Sad ste se preselili za vreme rata, kada ste imali tri ili četiri godine, ali ste se vratili i tamo ste počeli da se bavite košarkom. Da li se sećate kako je to izgledalo? Kako ste bili prihvaćeni?

“Najranijeg detinjstva se slabo sećam. Bilo je borbe, kao i svuda, u svim sferama. Samo što se u tim krajevima borilo za živote. Bilo nam je teško, a moji počeci su bili vezani za uspehe reprezentacije i za to što mi je tata bio košarkaš. Porodici dugujem najviše.”

Kada ste shvatili da želite da postanete profesionalni košarkaš?

otac-ga-uveo-u-kosarku-macvan“Želeo sam to čim sam krenuo da treniram. Uspesi reprezentacije su me vukli napred. Želeo sam da budem kao oni. Kao naša najbolja generacija koja je ređala zlata. Svaka sezona je borba i priča za sebe. Ni sam ne znam kada sam postao svestan da ću postati košarkaš, ali jedino pod sopstvenim pritiskom možeš da se nateraš da radiš još više i jače da bi došao do željenog cilja. Do seniorskih dana je bilo najteže.”

Ko je zaslužan za to što ste zavoleli igru pod obručima?

“Tata. Sa njim sam počeo da treniram, on me je upisao u prvi klub u Vukovaru i od tada je sve počelo. Prvi kamp na Zlatiboru, prve utakmice… Kao i sva deca, najviše sam voleo Džordana, Barklija, O’Nila i naše reprezentativce. Oni su u to vreme bili naši heroji i oni su davali nadu deci kao što sam ja da mogu da postanu to što su oni bili, a starijima u bolje sutra.”

mvp.rs

Lična karta

Ime i prezime: Milan Mačvan

Datum i mesto rođenja: 16. novembar 1989. (Vukovar, Jugoslavija)

Visina: 206 centimetara

Pozicija: Krilni centar

Draft: 54. pik 2011. (Klivlend)

Klubovi: FMP (2006/07), Hemofarm (2007-2010), Makabi Tel Aviv (2010/11), Partizan (2011/12, 2014/15), Galatasaraj (2012-2014), EA7 Emporio Armani (2015-)

Klupska dostignuća: prvak Izraela (2011), Kup Izraela (2011), prvak Srbije (2012), Kup Srbije (2012), prvak Turske (2013), prvak Italije (2016), Kup Italije (2016), Superkup Italije (2016)

Medalje sa reprezentacijom: U18 prvak Evrope (2007), U19 prvak sveta (2007), U20 prvak Evrope (2008), zlato na Univerzijadi (2009), srebro na Evropskom prvenstvu u Poljskoj (2009), srebro na Olimpijskim igrama u Riju (2016)

Napiši komentar